На празник Светог великомученика кнеза Лазара Косовског, уз саслужење Епископа средњоевропског Константина, Епископ Иринеј је началствовао литургијским сабрањем у Светосавском храму у Бечу. Празничну радост увеличали су својим појањем чланови хора Свети Стефан Дечански из Новог Сада. опширније »

Окружење манастира Милешева је прво природно свето место из Србије на листи Делос иницијативе, на којој се, између осталих налазе: Света Гора и Метеори (Грчка), Рилски манастири (Бугарска), Национални парк Монсерат (Шпанија). опширније »

За хришћанина је дан преласка из овоземаљског у оноземаљски живот врло важан догађај и изнад свега врло достојанствен чин. Све што је везано за покојника, свака радња од тренутка издисаја па до сахрањивања, има своје смисаоно значење и символику. опширније »

До изградње властитог храма, Срби су испраћали своје покојнике из грчке цркве Светог Георгија, у којој су опојани Бранко Радичевић, Вук Стефановић Караџић, кнез Александар Карађорђевић, кнегиња Персида, кнез Ђорђе. У храму Светог Саве обављено је 1901. године опело краљу Милану Обреновићу. Служио је патријарх Георгије Бранковић, а присутан је био и цар Фрања Јосиф са својим министрима, генералима и страним дипломатама. Цар је пешице ишао у погребној поворци која се кретала од Фајтгасе ка Јужној железничкој станици. опширније »

Месеци јун и јул били су у знаку фудбала, што неминовно подразумева навијање за „своје”, да ли по пореклу и припадности, или по опредељењу, свеједно. Међутим, у појединим случајевима је било и другачије, навијање је постало нека врста обавезе, уз неизоставну потребу омаловажавања другог и другачијег. опширније »

Нишка епархија спада у значајније црквено-административне јединице Српске Православне Цркве у демографском погледу. Исто тако, допринос ове епархије у духовном наслеђу српског народа не треба да буде и није занемарљив. Ослобађањем града Ниша и припајањем четири округа (нишког, пиротског, топличког и врањског) Кнежевини Србији 1878. године, започиње живот овог краја у модерној српској држави. опширније »

Човек данас наизглед влада светом око себе, па ипак остаје заустављен и често немоћан пред тајнама сопствене душе. Трагајући за љубављу и заједницом, он може чинити и лоше ствари, трагајући за добрим, несвесно може бирати пут зла. О томе да ли сви наши поступци потичу, заправо, из нашег несвесног и шта је све у њему скривено, разговарамо са неуропсихијатром и психотерапеутом др Владетом Јеротићем, једним од утемељивача Православног пастирско-саветодавног центра. опширније »

Ако тражите добро, наћи ћете добро – ако тражите зло, наћи ћете зло Постоји озбиљан проблем за човека који умом истрајава у тражењу зла у другима. Проблем је есхатолошки. У Царству Божијем нема тога за чим трага, јер је речено да „неће ући у њега ништа нечисто.“ (Отк.21,27) Тамо нема никаквога зла, јер ће Бог становати са светима, „и они ће бити народ његов, и сам Бог биће с њима“ (Отк.21,3). Смрти тамо „неће бити више, ни жалости ни јаука, ни бола“ (Отк.21,4). Такође, „ноћи онде неће бити“, (Отк.21,25) јер је храм Небеског Града, и вечна свјетлост његова, Господ Бог Сведржитељ и Јагње (види: Отк.21,22–23). „И народи ће ходити у свјетлости његовој, и цареви земаљски донијеће славу и част своју у њега.“ (Отк.21,24) опширније »

Благодарећи Богу и Његовом угоднику Светом Петру Цетињском, свршени богослови IV генерације обновљене Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу, прославили су десету годишњицу од матурског испита зрелости. опширније »

Извођење операције за узимање Београда поверено је Радичу Петровићу, човеку који из Срема долази устаницима на самом почетку. Међу водећим личностима буне у лето 1804. митрополит Стратимировић је поменуо и њега. Због преласка Саве његова породица, син му је био аустријски официр, имала је тешкоћа. Сметао је и Бечу и Турцима. Био је лични пријатељ Црног Ђорђа још из времена прошлог аустријско-турског рата. Код устаника ужива велики углед али изгледа да није био толико даровит војник. Током борби за Београд тешко је рањен и остао погрбљен до краја живота. опширније »