Наступили су дани Великог поста. Ове године биће више непознаница и више зачуђених коментара на ту тему, јер сам пост почиње много раније него што смо навикли. А заправо, нема ничег необичног: још пре 14 векова, у „књигама староставним”, за ово, 2010. лето Господње израчунато је да Васкрс бива најраније могуће: 22. марта (4. априла по секуларном календару). На прсте једне руке могу се набројати такви случајеви у периоду од 532 године (детаљно о рачунању пасхалних датума у овом броју Православља пише прота Радомир Милошевић), тако да ће следећи такав случај бити тек 2105. године. За 95 година. опширније »

Прве дане патријарашке службе Његове Светости Патријарха српског Иринеја обележиле су бројне званичне посете уприличене у Српској Патријаршији у Београду опширније »

Тема људског пада је тема антрополошка. Сагласно Божанском откровењу, човјек је биће које је на граници свјетова, биће у коме је Бог умијесијо тијесто духовно и материјално; он је зеница васионе, створење саздано по слици (узет са лика) и прилици Божијој. Он је биће створено, али није створено завршено. Људско биће није само пресликано, није просто одсјај Божанског, него истовремено има и динамички дар да, на основу онога што јесте, буде нешто много више и много савршеније. опширније »

Избор 45. по реду Архиепископа Пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха Српског је протекао онако како се нису надали представници једног значајног броја медија и малог броја смишљено распоређених самозваних и самопроглашених „верских аналитичара“. Свети Архијерејски Сабор СПЦ је на свом изборном заседању, сагласно Уставу СПЦ, готово у рекордном року изабрао три кандидата, који су испуњавали услове да се од њих жребом изабере наследник на трону Светога Саве. опширније »

На размеђу 15. и 16. века рођен је свети Макарије Соколовић, први патријарх обновљене Пећке патријаршије. Васпитан у побожном духу, свети Макарије је кренуо путем истрајног монашког подвига који га је довео до Свете Горе. Из хиландарских дана, под Макаријевим именом сачуван је спис „О књизи Птоломеја”. Уз помоћ извода из дела географа и астронома Клаудија Птоломеја (2. век пре Христа), дат је приказ централних балканских територија које су Срби насељавали у то време. Из Свете Горе, свети Макарије се вратио у Србију где је, по Божјем промислу, изабран за првог патријарха обновљене Српске Цркве (1557). опширније »

Руска теологија двадесетог века је много пажње усмерила ка патристичком наслеђу. Систематско проучавање дела св. Отаца, које је започето у Русији у првој половини 19. века и достигло свој врхунац почетком 20. века, настављено је након „револуције“ коју су спровели теолози руске емиграције. опширније »

Војислав Билбија је као уметник оставио неизбрисив иконописни траг у манастирима широм Србије и на Светој Гори осликавајући фреске и иконе. Одличан је вајар, сликар, гуслар и појац - снимио је песме Св. Владике Николаја Велимировића и Давидове псалме уз акустичну гитару. Филигрански резбарећи дрво, слоновачу и сребро урадио је величанствени кивот за мошти Св. Симеона Мироточивог и кивот за мошти Св. Анастасије, Савине мајке, који се налазе у манастиру Студеница по којима се сврстава у најаутентичније уметнике данашњице. опширније »

Годину у коју смо ушли садашња генерација упамтиће по датуму Васкрса који пада најраније што може – 22. марта Јулијанског календара, односно 4. априла Григоријанског календара. Читаоцу скрећемо пажњу да су сви датуми у овом раду наведени по Јулијанском календару. опширније »

Најтеже је у време сече прошла околина Београда, где је на нивоу села страдао највећи број људи без неког видног разлога. Онда долази шира зона „проређених” смакнућа, по осталим нахијама. И по митрополиту Стефану Стратимировићу, Срби не знају за разлоге сече, а онда су од заробљеног рођака дахије Кучук-Алије сазнали о циљевима дахија, који нису одговор на неке започете и откривене припреме Срба, већ произилазе из сасвим других намера, чији крајњи циљ јесте потпуно турчење Срба. опширније »